Sočni, narandžasti plodovi kajsije polako stižu na Veletržnicu

Ponedeljak, 01. jun  2020.

Ukupan promet voća i povrća prethodne nedelje na Veletržnici se kretao oko 1.600 tona. Porast prometa u odnosu na prethodni period zabeležili su: cvekla, mladi krompir, kupus, luk i šargarepa, dok od voća i dalje su najtraženije jagode i trešnje. Trešnja konstantno iz nedelje u nedelju beleži rast, pa se prethodne nedelje promet trešnje kretao preko 50 tona. Najviše je trenutno ima iz Ritopeka i Slankamena.

Dinje i lubenice su već nekoliko nedelja prisutne na Veletržnici iz uvoza, pretežno iz Španije i Grčke, takođe iz Španije nam stižu breskve i nektarine, dok od domaćeg voća ove nedelje je stigla i kajsija.

Kajsija vodi poreklo iz centralnih delova Azije, širila se dužinom puteva svile, dok je  u Evropu stigla za vreme Rimskog carstva. Najbolje uspeva u predelima blage mediteranske klime i najveći proizvođaći kajsija su Turska, Iran i Italija. U Srbiji godišnja proizvodnja kajsije se kreće preko 400.000 tona i kod nas se najviše koristi za pravljenje sokova, džemova i kompota, dok se u svetu dosta prerađuje kao sušena.

Kajsija se ubraja u veoma zdravo voće, podstiče odbrambenu snagu organizma od raznih infekcija, jača zube i kosti. Osim magnezijuma bogata je fosforom, mineralima i vitaminima. U prehrambenoj industriji seme kajsija se koristi i kao zamena za badem. Najpoznatije domaće vrste koje se uzgajaju u našoj zemlji su: Domaća i krupna rana, Čačansko zlato, Segedinski mamut i razne vrste Novosadske sorte.

Na Veletržnicu Beograd trenutno stiže iz okoline Smedereva i Grocke. Može se naći u gajbicama od 8 do 10 kg po ceni od 130 do 160 dinara kilogram.